Први конгрес Задужбинара (2003), извештај Јелене Гођевац

Драги Задужбинари, драге колеге,

Наш први конгрес је одржан у Београду 25. и 26. децембра ове године. Дошло нас је и из осталог дела света. Наша бивша школа нас је прелепо примила и сви смо се осећали као код куће.

Почели смо 25. ујутру једним изузетно дирљивим говором декана ЕТФ-а Бранка Ковачевића. Наша бивша школа је у тешкој ситуацији. Професори и асистенти одлазе, мотивације за рад нема много. Лабораторије су у лошем стању.

Владана Ликар-Смиљанић и Света Ђурић су представили активности Задужбине од како постојимо. Поменуте су Задужбине у УСА, Енглеској и Швајцарској. Причало се о књигама и рачунарима које смо послали ЕТФ-у.

Након прве седнице, министар за науку, Господин Домазет је свечано отворио Иновациони Центар ЕТФ-а.

Поподневна седница, на жалост, није била нарочито посећена.

Проф. Дејан Поповић је причао о значају нетwоркинг-а и нашим могућим даљим активностима. Он је предложио да сви студенти чим дипломирају добију формулар за упис и могућност да постану чланови Задужбине. Базна чланарина ће бити симболична. Факултет нуди да за узврат отвори вечне емаил адресе својим дипломцима и пријатељима и приступ факултетским базама података. Дакле, ако једног дана желите да путујете у Штутгарт и да вечерате са неким од својих бивших колега који тамо живи, можете да уђете у базу података, нађете његову адресу и закажете састанак. Такође, проф. Поповић је обећао да ће организовати конкурс међу студентима за прављење сајта Задужбине. Несто је већ урађено и треба само доградити.

Затим се причало о правном оквиру задужбине и о финансијском моделу. Јелена Гођевац је дала кратак преглед задужбинарства у свету (европско и англосаксонско искуство). Модел који нас највише интересује је свакако англосаксонски. Она је такође представила тешкоће организовања у неколико земаља које имају различиту правну регулативу. Фонд који смо почели да градимо у иностранству је скроман, али је добар почетак. Она је такође говорила о значају лобирања и представљања наше школе у свету.

Проф. Јован Радуновић је представио српску регулативу на тему задужбинарства и рекао да постоје три начина организовања:

• задужбина
• фонд
• фондација

Наш начин организовања ће бити фонд и проф. Радуновић је преузео на себе да отвори рачун и реши сва правна питања до краја марта 2004. године.

Увече смо имали другарско вече у легендарној Домовини. Како смо се провелил? Погледајте слике!

26. децембра ујутру смо почели излагањем Славише МИјушковића, помоћник министра из Министарства за науку, технололгију и развој о Иновационим Центрима. Проф. Радивоје Поповић из Швајцарске је причао о могућностима стварања високотехнолошких предузећа у Србији и изнео своје веома поучно искукство на ту тему. Говорио је такође о томе како Швајцарска бира професоре техничких наука и о томе да је њихова каријера у привреди кључна за њихов избор. Љубица Денић је представила стање у региону и у локалним предузећима, а проф. Јефтенић је причао о сарадњи нашег факултета са привредом и о текућим пројектима.

Трећа седница је почела једним веома надахнутим говором Проф. Србијанке Турајлић о реформи високог школства у нас. Она је, правећи упоређења између познатих школа кроз историју, казала да је неопходно да се високо школство прилагоди потребама данашњице и предложила решења која су прихватили Европски универзитети.

Проф. Колунџија је дао извештај о томе, који све проблеми постоје у настави на ЕТФ-у, изнео дилеме у вези решења и, уопште, како ЕТФ види реформу наставе.

Проф. Божа Станић је причао о ангажману факултета у пројекту Темпус, а студент продекан Ирена Оџић је закључила ову седницу студентским виђењем, тј. жестоком критиком начина студирања на нашем факултету.

После сваке седнице било је дискусија са корисним предлозима. Нароцито жестока дискусија пала је после седнице о реформи наставе. Прилази су били различити, било је мишљења да не треба извршити драстичне промене, јер се показало да су дипломирани студенти оспособљени за посао, а било је и мишљења да треба извршити драстичне реформе, било због непотребног учења свега и свачега, било због увођења евалуације и акредитације наставника, која овде тренутно не постоји.

Факултет је организовао представљање београдских технолошких фирми у уционици број 62.

Увече је био Бал Задужбинара у свечаној сали Грађевинског факултета. Отворио га је Београдски Харфистички квартет. Четири елегантне даме са четири прелепа инструмента. После је свирао оркестар Свилен Конац и наши професори су показали како одлично играју рокенрол, валцер, твист, а једно коло је водио лично Министар Домазет. На подијуму су се нашли студенти, професори и задужбинари. Верујте да је било незаборавно! Одлучили смо да бал постане традиционалан.

Како даље?

Наши следећи кораци су:

1. Отварање фонда и регистрација Задужбине у Србији - проф. Јован Радуновић је ово преузео на себе и обећао да ће све бити завршено до краја марта 2004.
2. Расписивање конкурса са сајт Задужбине - Проф. Дејан Поповић је ово преузео на себе. Рок је крај марта. На сајту ће бити електронски формулар за упис нових чланова, који ће бити копија папирног формулара који ће сви дипломирани студенти добијати чим одбране свој дипломски рад. Такође, сајт ће давати приступ ка бази са подацима свих чланова.
3. Организација скупа студената треће, четврте и пете године. Организациони део посла ће обавити студентске организације на факултету са којима је Јелена Гођевац у контакту. Циљеве задужбине ће представити студентима и професорима Проф. Дејан Поповић. Овај скуп би требало да буде у априлу или мају и од тада би требало да почнемо са организованим уписом наших чланова.
4. Владана Ликар-Смиљанић је обећала да ће Рачунски центар да направи базу података у коју ћемо стављати податке нових (и старих) чланова. Такође је обећала отварање вечних емаил адреса за све чланове.
5. Следећи бал организује проф. Прокин. Помагаће му студенти, чланови студентских организација на ЕТФ-у и Јелена Гођевац.

Треба да одлучимо када ћемо се следећи пут састати у Београду. Да ли је најбоље у време Божића или у време Ускрса?. Такође, мислимо да следећи конгрес треба да траје само један дан (или пола дана) и да буде у облику округлог стола где ћемо дати извештај докле смо стигли и да одлучимо шта ћемо даље.

Јелена Гођевац