Prvi Kongres Zadužbinara (2003), izveštaj Jelene Gođevac

Dragi Zadužbinari, drage kolege,

Naš prvi kongres je održan u Beogradu 25. i 26. decembra ove godine. Došlo nas je i iz ostalog dela sveta. Naša bivša škola nas je prelepo primila i svi smo se osećali kao kod kuće.

Počeli smo 25. ujutru jednim izuzetno dirljivim govorom dekana ETF-a Branka Kovačevića. Naša bivša škola je u teškoj situaciji. Profesori i asistenti odlaze, motivacije za rad nema mnogo. Laboratorije su u lošem stanju.

Vladana Likar-Smiljanić i Sveta Đurić su predstavili aktivnosti Zadužbine od kako postojimo. Pomenute su Zadužbine u USA, Engleskoj i Švajcarskoj. Pričalo se o knjigama i računarima koje smo poslali ETF-u.

Nakon prve sednice, ministar za nauku, Gospodin Domazet je svečano otvorio Inovacioni Centar ETF-a.

Popodnevna sednica, na žalost, nije bila naročito posećena.

Prof. Dejan Popović je pričao o značaju networking-a i našim mogućim daljim aktivnostima. On je predložio da svi studenti čim diplomiraju dobiju formular za upis i mogućnost da postanu članovi Zadužbine. Bazna članarina će biti simbolična. Fakultet nudi da za uzvrat otvori večne email adrese svojim diplomcima i prijateljima i pristup fakultetskim bazama podataka. Dakle, ako jednog dana želite da putujete u Štutgart i da večerate sa nekim od svojih bivših kolega koji tamo živi, možete da uđete u bazu podataka, nađete njegovu adresu i zakažete sastanak. Takođe, prof. Popović je obećao da će organizovati konkurs među studentima za pravljenje sajta Zadužbine. Nesto je već urađeno i treba samo dograditi.

Zatim se pričalo o pravnom okviru zadužbine i o finansijskom modelu. Jelena Gođevac je dala kratak pregled zadužbinarstva u svetu (evropsko i anglosaksonsko iskustvo). Model koji nas najviše interesuje je svakako anglosaksonski. Ona je takođe predstavila teškoće organizovanja u nekoliko zemalja koje imaju različitu pravnu regulativu. Fond koji smo počeli da gradimo u inostranstvu je skroman, ali je dobar početak. Ona je takođe govorila o značaju lobiranja i predstavljanja naše škole u svetu.

Prof. Jovan Radunović je predstavio srpsku regulativu na temu zadužbinarstva i rekao da postoje tri načina organizovanja:

• zadužbina
• fond
• fondacija

Naš način organizovanja će biti fond i prof. Radunović je preuzeo na sebe da otvori račun i reši sva pravna pitanja do kraja marta 2004. godine.

Uveče smo imali drugarsko veče u legendarnoj Domovini. Kako smo se provelil? Pogledajte slike!

26. decembra ujutru smo počeli izlaganjem Slaviše MIjuškovića, pomoćnik ministra iz Ministarstva za nauku, tehnololgiju i razvoj o Inovacionim Centrima. Prof. Radivoje Popović iz Švajcarske je pričao o mogućnostima stvaranja visokotehnoloških preduzeća u Srbiji i izneo svoje veoma poučno iskukstvo na tu temu. Govorio je takođe o tome kako Švajcarska bira profesore tehničkih nauka i o tome da je njihova karijera u privredi ključna za njihov izbor. Ljubica Denić je predstavila stanje u regionu i u lokalnim preduzećima, a prof. Jeftenić je pričao o saradnji našeg fakulteta sa privredom i o tekućim projektima.

Treća sednica je počela jednim veoma nadahnutim govorom Prof. Srbijanke Turajlić o reformi visokog školstva u nas. Ona je, praveći upoređenja između poznatih škola kroz istoriju, kazala da je neophodno da se visoko školstvo prilagodi potrebama današnjice i predložila rešenja koja su prihvatili Evropski univerziteti.

Prof. Kolundžija je dao izveštaj o tome, koji sve problemi postoje u nastavi na ETF-u, izneo dileme u vezi rešenja i, uopšte, kako ETF vidi reformu nastave.

Prof. Boža Stanić je pričao o angažmanu fakulteta u projektu Tempus, a student prodekan Irena Odžić je zaključila ovu sednicu studentskim viđenjem, tj. žestokom kritikom načina studiranja na našem fakultetu.

Posle svake sednice bilo je diskusija sa korisnim predlozima. Narocito žestoka diskusija pala je posle sednice o reformi nastave. Prilazi su bili različiti, bilo je mišljenja da ne treba izvršiti drastične promene, jer se pokazalo da su diplomirani studenti osposobljeni za posao, a bilo je i mišljenja da treba izvršiti drastične reforme, bilo zbog nepotrebnog učenja svega i svačega, bilo zbog uvođenja evaluacije i akreditacije nastavnika, koja ovde trenutno ne postoji.

Fakultet je organizovao predstavljanje beogradskih tehnoloških firmi u ucionici broj 62.

Uveče je bio Bal Zadužbinara u svečanoj sali Građevinskog fakulteta. Otvorio ga je Beogradski Harfistički kvartet. Četiri elegantne dame sa četiri prelepa instrumenta. Posle je svirao orkestar Svilen Konac i naši profesori su pokazali kako odlično igraju rokenrol, valcer, tvist, a jedno kolo je vodio lično Ministar Domazet. Na podijumu su se našli studenti, profesori i zadužbinari. Verujte da je bilo nezaboravno! Odlučili smo da bal postane tradicionalan.

Kako dalje?

Naši sledeći koraci su:

1. Otvaranje fonda i registracija Zadužbine u Srbiji - prof. Jovan Radunović je ovo preuzeo na sebe i obećao da će sve biti završeno do kraja marta 2004.
2. Raspisivanje konkursa sa sajt Zadužbine - Prof. Dejan Popović je ovo preuzeo na sebe. Rok je kraj marta. Na sajtu će biti elektronski formular za upis novih članova, koji će biti kopija papirnog formulara koji će svi diplomirani studenti dobijati čim odbrane svoj diplomski rad. Takođe, sajt će davati pristup ka bazi sa podacima svih članova.
3. Organizacija skupa studenata treće, četvrte i pete godine. Organizacioni deo posla će obaviti studentske organizacije na fakultetu sa kojima je Jelena Gođevac u kontaktu. Ciljeve zadužbine će predstaviti studentima i profesorima Prof. Dejan Popović. Ovaj skup bi trebalo da bude u aprilu ili maju i od tada bi trebalo da počnemo sa organizovanim upisom naših članova.
4. Vladana Likar-Smiljanić je obećala da će Računski centar da napravi bazu podataka u koju ćemo stavljati podatke novih (i starih) članova. Takođe je obećala otvaranje večnih email adresa za sve članove.
5. Sledeći bal organizuje prof. Prokin. Pomagaće mu studenti, članovi studentskih organizacija na ETF-u i Jelena Gođevac.

Treba da odlučimo kada ćemo se sledeći put sastati u Beogradu. Da li je najbolje u vreme Božića ili u vreme Uskrsa?. Takođe, mislimo da sledeći kongres treba da traje samo jedan dan (ili pola dana) i da bude u obliku okruglog stola gde ćemo dati izveštaj dokle smo stigli i da odlučimo šta ćemo dalje.

Jelena Gođevac